Humani papiloma virus (HPV) je veoma zarazan virus koji pogađa milione ljudi širom sveta. Dok su neke vrste HPV-a bezopasne i nestaju same od sebe, visokorizične vrste mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući rak. Važno je da budete svesni simptoma povezanih sa ovim virusom kako biste mogli brzo da ga dijagnostikujete i lečite kako biste smanjili rizik od razvoja ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Najčešći simptom HPV-a su genitalne bradavice, koje se pojavljuju kao male kvržice ili izrasline oko genitalija, anusa ili usta. Mogu biti ružičaste, bele ili boje mesa i mogu se proširiti na druga područja poput ruku i stopala ako se ne leče. Analne bradavice se takođe mogu pojaviti i kod muškaraca i žena zaraženih virusom.

Drugi simptom su abnormalni Papa testovi — procedura skrininga koja traži promene u ćelijama grlića materice uzrokovane HPV-om — što može ukazivati na infekciju ako rezultati budu pozitivni. Važno je napomenuti da mnogi ljudi zaraženi HPV-om nikada ne pokazuju simptome, tako da je od suštinskog značaja da redovno idete na preglede čak i ako ne pokazujete nikakve znake virusa. Rano otkrivanje je ključ uspešnog lečenja i prevencije ozbiljnijih komplikacija.

U retkim slučajevima, HPV može dovesti do raka grlića materice ako se ne leči. Simptomi povezani sa rakom grlića materice uključuju abnormalno obilne ili duge menstruacije; bol tokom seksa; vaginalni iscjedak sa čudnim mirisom; i bilo koje vrste krvarenja van normalne menstruacije. Ostali kanceri povezani sa HPV-om uključuju rak vulve, vaginalni rak, rak penisa, analni rak i orofaringealni rak (rakovi u grlu).

Takođe je važno napomenuti da postoje vakcine dostupne za odrasle koje štite od određenih sojeva HPV-a povezanih sa rakom kao što je Gardasil 9 (za odrasle od 9-45 godina). Najbolje je da razgovarate sa svojim lekarom o tome kako možete da smanjite rizik tako što ćete se vakcinisati ako je potrebno. Štaviše, preporučuje se da se pojedinci redovno testiraju na seksualno prenosive infekcije, uključujući HIV/AIDS, kroz rutinske testove krvi – kao što su oni koji se sprovode na godišnjim fizičkim pregledima – kao i Papa testove svake tri godine počevši od 21 godine ili kada postanu seksualno aktivni šta god dođe prvi.

Sve u svemu, od suštinske je važnosti da ostanete informisani o simptomima povezanim sa HPV-om, tako da znate kada treba odmah da preduzmete akciju ako se pojavi bilo koji pred godišnjim fizičkim pregledima ili Papa testovima. Znati na koje znakove upozorenja treba obratiti pažnju može potencijalno spasiti vaš život smanjenjem rizika od razvoja ozbiljnijih medicinskih komplikacija uzrokovanih visokorizičnim sojevima poput raka grlića materice.

Ako imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica o HPV-u, ne ustručavajte se da razgovarate sa svojim lekarom. Uz prave informacije i rano otkrivanje, možete ostati zdravi dugi niz godina.